НЕМАЊИЋИ НИСУ ТИКВА БЕЗ КОРЕНА: Ратоборни цар злоћа

Српски цар Бодин је син краља Михајла и унук Неде, сестричине Самуилове и жене српског краља Доброслава (Војислава), за кога кажу да је дао дозволу да се Шиптари населе 1043 године у епирској области Рабан. Право питање гласи, како је он могао некоме дати право насељавања на територији која је тада припадала Роуму (Ромеји)? Исти Доброслав, однео је сјајну војничку победу над десетоструко бројнијим Ромејима на Румији (1042 г.). Његови унуци су браћа од стричева, Бодин и Бранислав деда оца Немањиног Драгиње (Драгихне) кога је Бодин на превару убио.

 Из овог дела родослова види се да Немањићи нису „тиква без корена“, већ да су имали потпуно законито наследно владарско право од старине. Вероватно, да Немањићи не помињу свој род због срамоте коју су нанели злочини Бодина, јер се власт се код Срба од искона стицала искључиво на основу права предака. О том праву наслеђивања говоре Св. Сава, његов брат Ст. Првовенчани и Доментијан, а због тог права је бахати и вероломни цар Бодин, који је био под утицајем своје жене норманке Јаквите, на превару убио браћу од стрица Бранислава, Градислава и његовог сина Берињу. Такође, у сукобу је страдао и Предихна син Бранислава.

Вероломни Бодин, направио је и једну неопростиву политичку грешку која је ослабила моћ племства, те допринела паду србске средњевековне државе. Уместо, да у своје наследнике уброји неког од своја четири полубрата или осморице браће од стрица, он је за жупане прогласио дворјане Марка и Вукана!? Бодин је у Рашкој поставио нелегитимне клетвенике Марка и Вукана, а у Босни такође нелегитимног Стефана Јаблановића чији су потомци Котроманићи. Они су морали положити заклетву, да ће бити привржени Бодину и његовим наследницима, а ова одлука оставиће незапамћене последице по ту породицу, као и бројна српска племена која су се налазила на прагу уједињења.

ЕНГЛЕСКА – НАЈВЕЋИ СРПСКИ НЕПРИЈАТЕЉ

Др Драгољуб Живојиновић уздрмао савремену историографију
Из докумената до којих је дошао познати историчар јасно се види да је чак и у Првом свјетском рату Енглеска све чинила да Србија нестане. Занимљиво је да је овакву архивску грађу академик Живојиновић почео да открива управо у лондонском архиву прије 33 године, и то сасвим случајно, бавећи се Ватиканом и Србима

Недавно објављено капитално дјело академика др Драгољуба Живојиновића „Невољни ратници, велике силе и Солунски фронт” озбиљно је уздрмала читаву и не само нашу савремену историографију. Документацијом шокантне садржине ова књига непроцјењиве вриједности у парампарчад разнијела је досадашње тезе о нашим савезницима и пријатељима. Открила српске илузије и заблуде и упрла прстом у Енглеску, земљу која је од самог напада Аустроуграске 1914. године, у Првом свјетском рату, свесрдно радила на уништењу Срба и српске државе.

Занимљиво је да је овакву архивску грађу академик Живојиновић почео да открива управо у лондонском архиву прије тридесет три године, и то сасвим случајно, бавећи се Ватиканом и Србима. Такође, треба истаћи и чињеницу, академик Живојиновић је први открио у Лондону ту грађу и први је саопштио свијету.

Јадран и Дунав дати католицима

Англо-саксонска месијанска идеја, садржана у идеологији те владајуће метаструктуре Запада, утемељена на вјери у супериорност англо-саксонске расе и на социјал-дарвинистичком светоназору, оспоравала је словенским народима субјективну улогу у свјетској политици и ниподаштавала је њихова цивилизацијска достигнућа.

У међуратном периоду утицајне личности, припадајући друштву Округлог Стола и Краљевском институту за међународне послове, водиле су непрекидну кампању разобличавања “великосрпске хегемоније” и тражиле територијално и конституционално преустројство Југославије.

Примјерице, новински магнат Лорд Ротермер, брат лорда Норфклифа, чувен по својим симпатијама према фашистичким режимима, захтијевао је преко својих гласила проширење мађарске државне територије на рачун Србије и оснивање аутономне Хрватске увећане за целу Далмацију са Боком которском. Дубље намјере ових захтјева није тешко прозрети: тражило се од Срба ни мање ни више него да предају јадранску обалу и Дунав католичким чиниоцима, како би се створио антируски морски мостобран и запријечио пут изласка на море православној регионалној сили.

Рачунајући на подршку енглеских пријатеља Хрватске, вођа Сељачке странке Владко Мачек предложио је 1932 године да Хрватска, Србија, Црна Гора, Македонија и БиХ потпишу федерални уговор. Очито је да се радило о пробном балону са намјером да се напипа пулс српске политике и провери њен степен попустљивости по територијалном и националном питању. После убиства краља Александра у Марсељу и наглог заокрета у француској страној политици, Велика Британија је почела да се званично опредељује у корист федералног прекомпоновања Југославије и оснивања федералних јединица Босне и Херцеговине, Војводине. Тајним каналима је подржавала хрватски сецесионизам. Радови Марка Аронса и Џона Лофтуса су утврдили да је њена обавјештајна служба држала на платном списку више челних људи усташког покрета. На Црну Гору и Македонију британска политика је гледала као на посебне земље, ван оквира Србије.

Од завршетка Првог свјетског рата, па све до појаве ове књиге, српски народ живио је у заблуди називајући и Енглезе својим савезницима и чак пријатељима.

– Нема дилеме, Срби су творци свих тих заблуда везаних за савезништва и пријатељства. Срби су творци и других заблуда са којима ће се тек срести. А ове илузије, које су потхрањиване готово један век, биле су у служби очувања пријатељства са Французима као јединим пријатељима у Првом светском рату. А у страну гурана једина истина да нам је Русија била једини пријатељ све до њеног слома – каже академик Живојиновић.

До сада нијесмо знали праву истину да нијесмо имали правих пријатеља до једне силе током читаве те трагедије. Ти документи открили су сурову истину да чак и наша историографија није знала шта се све радило иза наших леђа. На крају открила је да су Срби изнијели главни терет Првог свјетског рата.

Британски Броз

Енглези су све чинили да онемогуће оснивање православне тврђаве на Балкану. Већ у љето 1941. године, Черчил је позвао предсједника Рузвелта да усвоји заједничку “англо-америчку изјаву о обнављању Југославије на принципима аутономије и јединства југословенских народа”. Дакле, само мјесец дана након појаве Мољевићевог плана, Британци су одредили заједничку “платформу” са Америком о федерализацији Југославије.

Британци су обезбиједили свом играчу Титу, војну и политичку легитимност са намјером да спријече Србе да обликују послератни поредак повољан својим националним интересима. Оспоравање српског права на самоопредељење је била поента те стратегије.

Сер Евлин Вудворд је примијетио да када би његова влада подржала Михајловића, усвојила би линију наклоњену пансрпским замислима о будућности Југославије. Према запажању Наталије Нарочничке, “било каква манифестација српских ујединитељских националних тежњи послије ‘Начертанија’ Илије Гарашанина из 1844., представља страшило за западну Европу.”

Насупрот безброј критика изречених на рачун “великосрпских” тежњи, британска званична политика никада није ставила никакав приговор на авнојевске одлуке о послератном територијалном устројству ни на договор Тита и Шубашића о будућој подјели Србије на више покрајина и република. Да ли је уопште могло бити другачије, с обзиром да је Брозово ново федерално устројство потпуно одговарало енглеским интересима?

Једног тренутка енглеске подметачине, разбијачке намјере и работе дозлогрдиле су и француским генералима који су почели отворено да протестују.

– Након отворене енглеске опструкције на Солунском фронту и последње енглеске претње да ће повући своје трупе реаговала је и влада Француске. Упутила је Енглеској ултиматум да, уколико и даље њене трупе буду минирале покретање офанзиве, Француска ће се повући из рата. Енглези су се тада заиста уплашили, попустили су, али су и даље иза леђа радили против тог фронта. После тога, своје елитне јединице повукли су из Грчке, а увели ешалоне довучене из Индије, потпуно неспособне за ратовање на Балкану – објашњава др Живојиновић. – Енглези су све друго били само не пријатељи Србије. Дакле, никада пријатељи. Напротив, Србе органски не воле, ни њихово јавно мњење ни њихов естаблишмент. О нама су те 1914. писали најгоре, говорили најружније. Није било ни дневног листа, готово ни политичара ни генерала иоле наклоњеног Србима. Тако су писали и према нама се односили још од 1903. године. У нашој најтрагичнијој ситуацији водили су хајку против Србије, отворено су је и у најтрагичнијим тренуцима уцењивали и оптуживали за почетак Првог светског рата. Да је светска кланица управо настала због нас.

Енглези су постали наши савезници из интереса. Прво због Француске и Белгије, према којој су имали уговорну обавезу још из 1830. године. Друго, бриљантним побједама српске војске на Церу и Колубари, Србија није покорена, а војнички је опстала. Значи, постали смо фактор потребан савезницима.

– На Солунском фронту налазила се и једна руска бригада коју је цар Николај послао у помоћ српској војсци. Енглезима је та бригада страшно сметала, непријатељски се према њој односила. Њени генерали сматрали су је претњом њиховим интересима. Нису се смирили све док нису издејствовали њено уклањање са Солунског фронта. Ту руску бригаду послали су чак на исток Грчке како не би имала било какав контакт са српском војском. Управо тада енглеско непријатељство према Србима ступило је на сцену у најокрутнијем облику. Британци су кренули са најподлијим уценама. У најтежем тренутку тражили смо од њих финансијску помоћ од 800 хиљада фунти у виду кредита за обнову наоружања, лекова и санитетског материјала. Одговорили су уценом, добићете зајам под условом да се одрекнете своје територије у источној Македонији у корист Бугара. Децидно је одбијен тај ултиматум. Тај документ први сам открио у свету – истиче Живојиновић.

procitajte jos : Britanija - Najgenocidnija tvorevina u istoriji

  jos : енглези ВЕКОВНИ НЕПРИЈАТЕЉИ ПРАВОСЛАВЉА, КАКО СУ НАС ИЗДАЛИ, ТАКО И БРАЋУ РУСЕ

Поставио: Зека Поповић 

OTKRIVENA TAJNA KOJU GODINAMA KRIJU OD SRBA: Evo zbog čega im smetamo i zašto nam falsifikuju istoriju

 

Smetamo im zbog toga što su Srbi jedini narod koji...

Više od jednog veka u srpskom narodu postoji mišljenje da su nas kroz istoriju napadali zato što smo na raskrsnici puteva. Danas nas osuđuju bez krivice, čak i kada pravi krivci istu priznaju, kao što je bio slučaj u nedavnoj izjavi Tuđmanovog ministra policije Boljkovca da su Srbi u Hrvatskoj napadnuti da bi se izazvao rat.

U eri globalnog sveta, kada je gotovo nemoguće sakriti i sprečiti širenje informacija i saznanja, istina ne može dugo ostati sakrivena. Iz tog razloga su se poslednje decenije prošlog i početkom ovog veka naročito intenzivirali napadi na Srbe.

Zašto im smetamo?

Smetamo im zbog toga što su Srbi jedini narod u srcu Evrope koji se nikako ne uklapa u njihovo viđenje i planiranje sveta i njegovog poretka. Smetamo im što smo jedini predstavnici bele rase koji su posle II Svetskog rata pucali na Amerikance. U Vijetnamu su to bili pripadnici žute rase, u Somaliji crne, u Avganistanu, Libiji, Iraku arapi i muslimani.

Smetamo im zbog našeg iskonskog osećanja pravde, koji nosimo u genima i zbog čega smo jedini narod na svetu koji, za razliku od njih koji ratuju uvek za zemaljsko carstvo, spreman na žrtve za carstvo nebesko.

Srpsko osećanje pravde oni su se uvek trudili da suzbiju nametanjem svoga prava. A po tom pravu Srbi nemaju prava na pravdu.

Zašto su nam falsifikovali istoriju?

Nama je falsifikovana istorija nanela više štete i poraza od svih ratova! Poražavajuća je činjenica da narod kao Srbi koji je od vajkada u vrtlogu svetske istorije, narod koji je morao kroz vekove da vodi tolike odbrambene ratove, tako malo uradio da svoju istoriju istraži kako treba, prikupi sve podatke i publikuje ih, napravi muzej kakav dolikuje jednom tako starom narodu bogate istorije. Umesto toga dozvolili smo falsifikatorima “zapadne škole” da nas lažu i prekrajaju kao da smo kamenčić pored puta kojeg šutira svaki putnik.

Šta znači “autohtoni” na zastavi “Velike Albanije”?

Ne bi li nekako izašli na kraj sa neposlušnim Srbima, oni su nedavno smislili novu intrigu. Albanci, jedini narod Evrope koji nije imao svoju borbu za nacionalno oslobođenje, i koji zbog toga i nema nacionalne heroje, već je morao da uzme Srbina Skender-bega za istog; najednom su postali Iliri, narod koji je mirno živeo na Balkanu, dok nisu došli zli Srbi i proterali ga u jalove Albanske gudure. Bez ikakvog naučnog dokaza Albancima se ovim želi dati istorijsko pravo na balkanske teritorije, naravno na štetu Srbije.

Arnautska plemena, koja nikada u istoriji nisu ispoštovala niti jedan sklopljeni dogovor, promovišu se u starosedeoce Balkana sa pravom da se legitimno bore za svoje “vekovne teritorije”. I sami smo svedoci da oni to zdušno koriste, trpajući u “Veliku Albaniju” ne samo srpske, već i teritorije sadašnjih država: Grčke, Crne Gore i Makedonije. Mislite li da će Evropski parlament doneti rezoluciju o tome?

Srbima su planski uništavali istorijske zapise kako bi ih držali u neznanju i lakše vladali njima! Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata iz Srbije je odneto oko 40 železničkih vagona arhivske građe. Nemački bombarderi su 6. aprila 1941. namerno bombardovali nacionalnu biblioteku u Beogradu, gde je uništen ceo fond od 350.000 knjiga, uključujući i srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti! Uništi jednom narodu istoriju, uništio si ga kao narod. Srećom istina se ne može sakrivati zauvek, kad tad ispliva na površinu u punom sjaju.

Srpsku istoriju opisuju od šestoga veka, od vremena navodnog doseljavanja na Balkan, kao da nas pre toga nije ni bilo. A gde su nam onda živeli pradedovi? Ne padaju narodi sa neba! Sve je više argumenata u prilog teze o tome da je centar, izvor i kolevka evropske civilizacije Balkansko poluostrvo, u “primitivnoj Srbiji”. Balkansko poluostrvo je bio prvi naseljeni region iz koga su kasnije naseljavani ostali delovi Evrope. Srbi se ovde nisu doselili, već su tu živeli od svoga početka i odatle su se raseljavali. Od ledenog doba, obale Dunava su bile najbolje mesto za život jer je cela Evropa bila okovana ledom.

Vinča je najveće i najznačajnije istraženo neolitsko naselje, odnosno grad u Evropi i prvo veliko naselje koje je bilo sedište prve urbane evropske civilizacije pre devet hiljada godina. Kuće nisu imale dvorišta, pa je i to jedan od dokaza da to naselje nije bilo selo, već grad. Arheološko nalazište grada Vinča prostire se na oko petnaest hektara, i ne samo na ovoj lokaciji. Taj narod je živeo na prostoru koji je mnogo veći od današnje Srbije, a to je utvrđeno na osnovu 700 pronađenih lokaliteta van područja Vinče, sa arheološkim materijalom koji je po stilu isti kao materijal nađen u Vinči, piše tvbest.rs.

Geolozi su otkrili da je materijal od koga su Vinčanci pravili kuće i keramiku nije bila obična glina, nego mešavina lesa i veoma mekane gline kakva može da se nađe samo na lokalitetu između Slanaca i Velikog sela. To dokazuje da su imali razvijene tehnologije, pa ne čudi što su i prvi topili metale i pravili boje od minerala izvađenih u rudnicima na Avali. Vinčanska kultura otkrila je pre više od 7.000 godina tajnu pronalaženja ruda i topljenja metala i tako izvela najveću tehnološku revoluciju čovečanstva.Prostirao se širom današnje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije i Grčke. Nalazi iz Vinče potpuno su potirali tvrdnje germanske ili nordijske škole istorije da je evropska civilizacija nastala na severu kontinenta. Bogatstvo nalaza sa ovog lokaliteta (od keramičkih posuda, figuralne plastike, alata od životinjskih kostiju, glačanog i okresanog kamena, ostataka kuća) govori u prilog da je Vinčanska kultura na ovom mestu bila prosperitetna, što potvrđuje dugotrajnost naselja.

Prva pojava korišćenja metala u svetu registrovana je na području Srbije, na lokalitetima Pločnik i Belovode. Na nalazištu u Pločniku, pronađen je bakarni prsten, (kao i drugi razni komadi metala i kamene sekire) s početka petog milenijuma pre nove ere, koji je jedan od prvih metalnih predmeta proizvedenih na svetu. Pored Pločnika postoji još nekoliko lokaliteta u Srbiji.

Šta kaže nauka?

Dr Ben Roberts, sa univerziteta u Engleskoj, rekao je da se kolevka metalurgije pre 7.000 godina dogodila na tlu današnje Srbije.

U Vinči je stvorena prva azbuka i to pre oko 9.000 godina. Azbuka starih Etruraca identična sa vinčanskom, a ovo znači ne samo da Etrurci vode poreklo sa ovih prostora, a ne iz Male Azije, kako se uopšteno smatralo, već i da celokupna pismenost Evrope i Sredozemlja počiva na vinčanskom pismu.

Genetika kao neoborivi dokaz

Anatolij Aleksejević Kljosov, profesor na Harvardu, jedan je od osnivača DNK-genealogije – nauke koja razmatra brzine mutacija u DNK i na osnovu toga određuje vreme drevnih migracija, vreme davnih istorijskih događaja i mnogo toga drugog što je u vezi sa evolucijom čoveka, naseljavanjem naše planete po oblastima, kao i arheologijom, jezikoslovljem i rodoslovnim linijama sadašnjih ljudi.

Dr Kljosov je genetskim istraživanjima na prostoru Evrope došao do neoborivih naučnih dokaza:

“Haplogrupa R1a kod Srba seže mnogo milenijuma u dubinu vremena. Vinčanska kultura je njihova – Srpska. Od glavnih rodova kod Albanaca “dinarske” grupe (I2a) ima 12%, a kod Srba 33%, kod Hrvata 37%. I haplogrupe R1a kod Albanaca ima manje – 9%, kod Srba 16%, kod Hrvata 24%. Tako da određena količinska razlika postoji. I čime se ona kompenzuje? Trima haplogrupama, kojih je kod Slovena malo: to su E1b (28% kod Albanaca, 18% kod Srba i 10% kod Hrvata), J2 (20% kod Albanaca, 8% kod Srba, 6% kod Hrvata), R1b (16% kod Albanaca, 8% kod Srba, 9% kod Hrvata). Drugim rečima, kod Albanaca ima više nosilaca haplogrupa koje nisu “iskonski slovenske”, i to ih ne čini starosedeocima.”

Osim toga, zapanjujuće je da srpska azbuka ima čak 20 istovetnih simbola kao i vinčansko pismo, te je tako i ona nastala iz ove, a ne grčke azbuke, kako se i danas uči po školama. Činjenica da pismo nije “došlo” na Balkan, nego da se odavde širilo po evromediteranskom prostoru, bitno menja sliku predantičke istorije.

Kompletna germansko-nordijska škola, koja je smatrala da su Sloveni divlja plemena koja su u Evropu stigla iz ruskih stepa tek pošto su se ostali narodi civilizovali, pada ovim otkrićima u vodu. A to mnogi nisu smeli da dozvole, jer im je od širenja ovakvih laži zavisila egzistencija. Danas je već uveliko u celom svetu prihvaćeno da znaci iz Vinče predstavljaju pismo i to ne neko staroevropsko ili podunavsko, već vinčansko pismo.

Nedavno su ugledni nemački Univerzitet u Tibingenu i Geološki institut u Hajdelbergu potvrdili da je arheološki lokalitet Belica kraj Jagodine najstarije svetilište Evrope. U naselju iz ranog neolita nađena najveća riznica praistorijskih umetničkih dela na svetu, sa oko 100 čovekolikih figura od kamena, kosti i gline, starih oko 8.000 godina. Na figurama iz Belice predstavljene su sve faze nastanka i razvoja ljudskog ploda, od začeća do porođaja. Ovakve predstave nisu nikada do sada zabeležene u umetničkom stvaralaštvu čovečanstva. Nemački stručnjaci su lokalitet kraj Jagodine nazvali arheološkom senzacijom 21. veka!

Danas se deci u slovenskim školama predaje neuverljiva, tuđa verzija “seobe naroda” i “varvarskih napada” u vreme raspada zapadnorimske imperije kao istina o doseljavanju Slovena na Balkan, koji su odjednom izronili iz nekih dalekih močvara, došli na Balkan i bez i jedne zabeležene bitke satrli civilizovane narode koji su ovde žiuveli! Samo zdrava i poštena nauka bi mogla da pomogne da se izađe iz začaranog kruga mržnje koju je Vatikan doneo na Balkan falsifikovanjem istorije, krstaškim ratovima ratovima, pokatoličavanjem i sakrivanjem istine!

     pridruzite se nasoj fb grupi:   SAKRIVENA ISTORIJA SRBA