Fotoilustracija
Ujedinjene nacije saopštile su 5. januara 2001. godine da su "pronađeni dokazi o radioaktivnosti na osam od 11 testiranih područja na Kosmetu"
Nekadašnji američki diplomata Ričard Holbruk nazivao je put između Kijeva i Kline na Kosovu i Metohiji "najopasnijom saobraćajnicom na svetu".
Nekadašnji američki diplomata Ričard Holbruk nazivao je put između Kijeva i Kline na Kosovu i Metohiji "najopasnijom saobraćajnicom na svetu".
To je bilo devedesetih godina prošlog veka, kada su se na tom području vodile žestoke borbe između srpskih i terorističkih albanskih snaga.
NATO je 1999. godine danima bombardovao Srbiju, između ostalog i uranijumskim projektilima.
Gađajući srpske odbrambene položaje, NATO je upotrebljavao i municiju sa osiromašenim uranijumom.
UN su sakrile od javnosti izveštaj u kojem se navodi da je NATO tokom bombardovanja bacio na Kosovo i Metohiju oko 10 tona osiromašenog uranijuma.
Taj izveštaj sastavio je šef Misije za prostorni program UN Bakarija Kante.
Izveštaj objašnjava da su NATO snage izvršile bombardovanje u vreme setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je izazvalo posledice u lancu ishrane.
Zbog toga su buduće generacije izložene povećanju broja obolelih od raka i leukemije, pobačaja i deformacija novorođenih beba.
Deo izveštaja šefa komisije UN Bakarije Kantea iz 1999. godine o užasnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije zvanično objavljen.
Delovi tog izveštaja su, ipak, dospeli u javnost zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Džejmsu Parsonsu.
- Svaki važniji cilj u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađan je različitom vrstom oružja. Jedan od najviših zvaničnika UNEP-a /Program UN za životnu sredinu, čiji su stručnjaci istraživali posledice bombardovanja/ potvrdio mi je to. Oni su, zapravo, testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin - naveo je Robert Džejms Parsons, novinar koji je objavio tajni izveštaj UN o posledicama NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Fotoilustracija
Nezavisni novinar, čiji su tekstovi o NATO agresiji objavljeni u nekoliko švajcarskih dnevnika, kao i francuskom Mondu, kaže da je to bila prva u nizu "humanitarnih" intervencija koje su dovele do stravičnih stradanja, poput one koja je razorila Libiju.
Parsons je zapanjen što su se SAD i NATO odlučili da jedan narod usred Evrope zaspu bombama sa osiromašenim uranijumom.
On tvrdi da je u to vrijeme sprovedena strašna kampanja u medijima da bi se sakrile katastrofalne posledice bombardovanja i opravdao napad na Jugoslaviju.
- Tim UNEP-a je, dok je još trajalo bombardovanje, sastavio preliminarni izveštaj o humanitarnoj katastrofi koji je izazvalo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ali taj izveštaj nikada nije zvanično objavljen. Kada sam ga ja objavio u novinama i sam sam trpeo velike pritiske zbog toga. U to vrijeme još je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu. NATO ni po koju cenu nije hteo da dozvoli da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi - objašnjavao je Parsons.
NATO je, prema Parsonsovim rečima, pokušao da spreči UN da posle rata pošalju tim istraživača u Srbiju. Na kraju, napravljen je kompromis - ekipa UN je došla u Srbiju, ali nigde nisu išli bez pratnje vojnika NATO-a.
Нема коментара:
Постави коментар