Oranice u Srbiji godinama se prskaju herbicidima koji sadrže glifosat, aktivnu supstancu za koju je Komitet od 12 stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije utvrdio da je kancerogena i da izaziva rak. Glifosat sadrže 34 različita preparata za zaštitu bilja koja se koriste u otadžbini, a srpski farmeri ih koriste po ugledu na Evropsku uniju. Međutim, nije samo to nevolja sa kojom se suočava srpska poljoprivreda i građani.
Tanjug
Ko će da hrani otadžbinu: U Srbiji je svaki deveti hektar oranica neobrađen
Uz zatrovane oranice u Srbiji je sve više onih koje niko godinama ne obrađuje i kojima je promenjena namena. Procenjuje se da je na taj način izgubljeno 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta vrednog više od 15 milijardi evra.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Miladin Ševarlić kaže za "Vesti" da je Komitet SZO za borbu protiv raka potvrdio ono što je istraživao Arpad Pustaji koji je davne 1995. godine utvrdio da glifosat loše deluje na životinje koje su se hranile GMO krompirom i kukuruzom koji su tokom zrenja prskani tom supstancom.
- Kod stoke koja je hranjena GMO kukuruzom i krompirom već u drugoj generaciji su se pojavila oštećenja organa, u trećoj generaciji je registrovana kancerogenost, u četvrtoj neplodnost. Najviše su stradale životinje u Argentini gde avionima zaprašuju GMO soju na ogromnim prostranstvima - objašnjava dr Ševarlić.
Zakupci parcelama "vade dušu"
- Država loše gazduje svojim zemljištem. Daje ga u zakup razno-raznim ljudima koji ga doslovno arče - pet godina seju istu kulturu, što znači da i dušu tom zemljištu izvlače. Država mora da propiše šta i kako zakupac treba da se ponaša tokom zakupa. Zakup ne sme da bude podela plena, nego ozbiljna rabota - navodi Milan Prostran.Prema njegovim rečima kada se stradanje životinja uporedi sa ljudima jasno je da će i ljudi doživeti sličan scenario za 30 do 120 godina.
Na žalost iako je glifosat obeležen kao kancerogena supstanca, on se u EU koristi i tako će biti sve do 2020. godine, kada će se vršiti nova ispitivanja o štetnosti.
- Ne moramo i ne smemo da kao papagaji slušamo Evropsku uniju, pa valjda stručnjaci SZO predstavljaju veći autoritet - navodi dr Ševarlić.
Ukazujući na krah poljoprivrede i zbog sve manje zasejanih oranica naš sagovornik ističe kao drastičan primer gradnje pored auto-puta Beograd-Zagreb i Beograd-Subotica.
- Građeno je sve i svašta i tako plodno agrarno zemljište uništavano. Pored toga čak 424.000 hektara se ne koristi, što znači da je neobrađen svaki deveti hektar - navodi ovaj stručnjak.
Iako se često hvalimo da smo poljoprivredna zemlja, dr Ševarlić ističe da to nije baš tako, jer smo kroz plodne oranice gradili auto-puteve, a vrleti "nismo dirali".
- Čak osam od 25 oblasti u Srbiji nisu prehrambeno održive i čak 45 od 165 opština deli takvu sudbinu - navodi dr Ševarlić.
On ukazuje da bi se trebalo ozbiljno pozabaviti tim problemom jer je 20 ari po standardu potrebno da se prehrani jedan stanovnik zemlje.
Milan Prostran, agroekonomista za "Vesti" kaže da o upotrebi svih supstanci, pa i glifosata treba da se izjasni država.
- Državni organi su ti koji bi trebalo da obelodane šta i koliko se koristi i eventualan štetan uticaj. Ono što mogu reći jeste da u sferi zaštite bilja postoje strašni uticaji lobija - navodi Prostran.
Dramatični apeli iz Argentine
- U Argentini glifosat se primenjuje na više od 28 miliona hektara. Svake godine, zemljište se prska sa više od 320 miliona litara, što znači da je 13 miliona ljudi pod rizikom da budu izloženi negativnom uticaju. To su podaci udruženja Lekarska mreža zaplašenih ljudi. Soja nije jedini usev koji je zavistan od glifosata: ovaj herbicid se takođe koristi i u uzgoju transgenetičkog kukuruza i drugih useva. Gde glifosat padne, samo GMO mogu da rastu. Sve ostalo propada - pojašnjava dr Ševarlić apel 30.000 argentinskih lekara.Što se tiče navoda njegovog kolege Ševarlića da je Srbija izgubila oko 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, Prostran kaže da je to na žalost tačno.
- Srbija raspolaže sa pet miliona i 100.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koristi se tri miliona i 400.000 hektara. Šta je i gde je izgubljeno 1,5 miliona hektara. Slika poljoprivredne Srbije je grozna, zapuštene velike površine, šikare i korovi - navodi Prostran.
Srbija ima ogromne resurse koje arči, a poljoprivredno zemljište je naročito stradalo u poslednjih nekoliko godina.
- Na račun zemljišta obogatilo se šest do sedam ljudi, a naš seljak je pao na najniže grane. Pa ta ista EU na koju se pozivamo ne poznaje kategoriju širaka i neobrađenog zemljišta, a kod nas šikara na sve strane - priča naš sagovornik.
Ogromne pare za zaštitu bilja
- Ogromne pare vrte se u oblasti zaštite bilja. Neko mi je onomad rekao da se vrte veće pare nego u sferi narkotika ili oružja. Stoga je jasno da je teško doći do prave slike u toj oblasti - navodi Prostran.
izvor:/vesti-online.com
Нема коментара:
Постави коментар