Њу ејџ инокулација: аеровакцине и системи наноиспоруке
Мада су масе све свесније преваре са вакцинама и опасности које од ње прете, употреба аеровакцина и система наноиспоруке у потпуности је имплементирана од стране влада, без имало обзира на последице по здравље људи.
Геоинжењеријске иницијативе (познате као кемтрејлови) се више не сматрају дискретном војном операцијом и коначно су их владе признале. Аеровакцине и системи наноиспоручивања су само један од многих пројеката геоинжењеринга.
Употреба ваздухоплова са и без људске посаде под државним и федералним мандатом а за векторску контролу је почела са Женевским законом о хемијском и биолошком оружју из 1949 ( мисли се на
Протокол – прим. прев.). Током наредних деценија донети су многи амандмани овог закона и многи паралелни амерички закони као што су Патриотски закон (Patriot Act) из 2001., Закон о очувању свемира (Space Preservation Act) из 2001. и Закон о истраживању и технологији модификације временских прилика (Weather Modification Research and Technology Act) из 2005., па су, обухваћене борбом против тероризма и нереда, за прскање популације из ваздуха на селектираним градским локацијама, имплементиране:
– Модификација временских прилика (у даљем тексту „времена“ – прим. прев.)
– Векторска контрола (инсеката, вируса и других сличних вектора)
– Масовна инокулација народа ( Mass Inoculations of the Public).
Аеровакцине су такође усмерене и на животиње, употребом пластичних пакета што се избацују из авиона и хеликоптера. Sanofi (који је један од највећих произвођача вакцина у свету) има зависна предузећа, као што је Merial Limited – произвођач Раборала (Raboral), оралног вируса отровног за људе али се свеједно животињама масовно дистрибуира. „У САД се сваке године употреби више од 12 милиона доза RABORAL V-RG вакцине. Од прве употребе RABORAL V-RG у касним 1980-им, више од 100 милиона доза је дистрибуирано широм света“. Вест KVUE-а с почетка године указује да је Департмент за здравствену заштиту државе Тексас (Texas Department of State Health Services) планирао да само у јануару месецу испусти 1,8 милиона доза. Raboral V-RG је отров, јер према подацима о безбедности материјала, његово уношење, парентерална инокулација и излагање слузокоже или оштећене коже капљицама или аеросолу сматра се опасношћу по здравље излагањем инфективним течностима или ткивима.
У Пенсилванији, током сличне кампање мамцима с RABORAL V-RG-ом у августу 2009., жена стара 35 година, која је узимала лекове за имуносупресивне инфламаторне болести црева, контактирала је Департмент за здравство Пенсилваније после руковања пробушеним мамцима из којих је исцурила течност вакцине беснила на део изгребане коже десне руке. Код пацијенткиње се касније од вакцине развила вирусна инфекција и третирана је хуманом вакцином имуноглобулина интравенозно (VIGIV) и са једним експерименталним леком.
Испитивање спроведено у Центру за здравствену заштиту и превенцију (CDC) је потврдило присуство ДНА вируса из вакцине и ДНК протеин вируса Г у материјалу папула и пружило серолошки доказ о присуству неутрализујућих антитела на вирус беснила. Шестог дана инфекције папуле су порасле по броју и величини и пацијенткиња је хоспитализована. Деветог дана је имала 26 класичних лезија услед вируса из вакцине, укључујући лезије на деловима руке који иницијално можда нису били у контакту с вакцином. Једанаестог дана је осетила мијалгију и главобољу; изражено црвенило и едем на десној руци, праћено са аксиларном аденопатијом.
Атмосферско распрскивање из шире перспективе
Програм контрамера за патогене Министарства одбране САД је 23. септембра 1988. са неколико ДАРПА (DARPA) грантова финансирао главног истраживача Универзитета Мичигена, др Џејмса Бејкера, и др Бејкера Млађег (Jr. Dr. Baker), директора Института за нанотехнологију у медицинским наукама и биологији. Др Бејкер се фокусирао на спречавање уласка патогена у људско тело, главни циљ у развоју контрамера у биолошком ратовању. Овај истраживачки пројекат је настојао да развије композитни материјал који ће послужити као баријера за избегавање патогена и терапеутски агенс после излагања, а који би се примењивао споља, преко коже и слузокоже. Композит је моделован према имунолошком систему који укључује редундантне, неспецифичне и специфичне форме одбране од патогена и инактивације. Овај композитни материјал се сада користи у многим назалним вакцинама и векторским контролама путем употребе хидро – гела, нано-силикон гелова и активатора у вакцинама.
Кроз истраживања др Бејкера на Универзитету Мичигена развијени су дендритични полимери и њихова примена у медицини и биологији. Др Бејкер је са другима развио и нови систем вектора за трансфер гена помоћу синтетичких полимера. Ова истраживања су дала упечатљиве резултате и имају потенцијал да промене основу терапије трансфером гена. Дендримери су нанометарске величине водорастворни полимери који се могу спајати с пептидима или арбохидратима да би деловали као мамац молекулима да инхибирају везивање токсина и вируса за ћелије. Они такође могу деловати као сложен и стабилизирајући генетски материјал за дужи период, као и „временски заказан или одложен пренос гена“. На основу фундаменталних истраживања др Бејкера, многи произвођачи фармацеутских и биолошких пестицида сад могу користити ове принципе у ДНК вакцинама специфичне примене које инкорпорирају Симијан мајмунски вирус СВ40 (Simian Monkey Virus SV40)
Прскање вирусом Западног Нила
Мајкл Гринвуд је 2006. за Јејлову Школу народног здравља написао чланак под називом „Атмосферско распрскивање ефикасно смањује случајеве деловања вируса Западног Нила код људи“. У тексту се наводи да се учесталост случајева хуманог вируса Западног Нила може знатно умањити широком применом атмосферског распрскивања које би циљало комарце, а према истраживањима Јејлове Школе народног здравља и Департмента народног здравља Калифорније.
Под мандатом за прскање из ваздуха за специфичне векторе који представљају опасност за људско здравље, аеровакцина позната као „DNA Vaccine Enhancements and Recombinant Vaccine against WNV“ (Побољшана и рекомбиноване ДНК вакцина против вируса Западног Нила) може бити тестирана или се користити за „заштиту“ људи изложених векторским инфекцијама. Побољшане ДНК вакцине посебно користе Епштајнн-Барове вирусне капсиде са мултихуманом допуном активаторима класе 2 за неутрализацију антитела. Рекомбинантне вакцине против вируса Западног Нила користе Ребит бетаглобулин (Rabbit Beta-globulin) или поли ( А ) сигнал из СВ40 (SV40) вируса. У раним истраживањима ДНК вакцина утврђено је да истраживања с негативним резултатом иду у категорију будућих развојних истраживачких пројеката у генској терапији. Током студије поли ( А) сигнализације за СВ40 за вакцину Западног Нила (ВЗН), примећено је да ће ВЗН бити латентно присутан у појединцима који су били изложени богињама, чиме би, после излагања ВЗН аеровакцини, потенцијал за ослобађање пилећег поксвируса изазвао већу опасност од напада осипа коже код одраслих.
Атмосферско распрскивање за ВЗН и СВ40 у Калифорнији
Атморсферско распрскивање за ВЗН се од фебруара 2009 до данашњег дана обављало у већим градовима у Калифорнији. Током прскања по Анахајму, белкиња Калифорнијка (50 год) је била изложена тешком прскању, док је прелазила својих свакодневних неколико миља. Хеликоптер је над овом области био активан неколико дана. После прскања, она је осетила лаку главобољу, мучнину, болове у мишићима и све јачи бол у лумбалном делу. Уз коришћење напредних тестова биолошког мониторинга, испитана је на токсиколошке механизме који су у вези с излагањем пестицидима током атпосферског распрскивања. Резултати испитивања протеинског ланца које је укључивало коришћење метода Protein Coupled Response (PCR) били су позитивни на КД-45 (KD-45) и протеински ланац за СВ-40 Симијан мајмунски вирус (SV-40 Simian Green Monkey virus). Додатни тестови су изведени за Епштајн-Баров вирус капсиде и цитомегало вирус који се у биоинжењерингу користе за системе испоруке гена технологијама виралног и аденовирусног протеинског омотача. Особа је била позитивна на обе врсте тестова и то указује на веома вероватну изложеност ДНК вакцинама назалном инхалацијом (удисањем – прим. прев.).
Планови аеровакцинисања у документима Пентагона
У извештају
„Quarterly FunVax Review“-а од јуна 2007 године, наводе се циљеви пројекта заведеног као ID: 149AZ2 у припреми вирусног вектора који ће инхибирати/смањити експресију одређеног дисруптивног гена унутар људске популације. Даље се у сажетку наговештава да је тестирано шест метода дисперзије вируса, укључујући испуштање с велике висине, кроз водовод, преношењем преко инсеката и разним методама дифузије.
Нано-микрочипови унутар вакцина ?
Нанотехнологија се бави структурама мањим од једног микрометра (мање од 1/30-не ширине власи косе) , и обухвата и развијање материјала или уређаја унутар те величине. Да ставимо величину нанометра у перспективу, то је 100 000 пута мање од ширине власи косе.
Заједничко коришћење наноелектронике, фотолитографије и нових биоматеријала ће омогућити потребну технологију за производњу нанороботс за уобичајене медицинске апликације, као што су хируршки инструменти, дијагнозе и испорука (у организам – прим. прев.) лекова.
У зависности од циљева, истраживање би теоретски могло да утре пут „паметним“ електродама за бележење, које би могле да испоруче лекове што би позитивно или негативно утицали на имунски одговор.
Нанотехнологијом, истраживачи могу да стварају вештачке поре које спроводе наноматеријал кроз мембране.
Биомедицинско-инжењерска студија Универзитета Калифорније, описана у магазину „Nature Nanotechnology“ од 27. септембра, 2009., успешно је убацила модификовано језгро наномотора, микроскопску биолошку машину, у липид мембране. Добијени канал им је омогућио да покрећу и једноланчану, и дволанчану ДНК кроз мембрану.
Даг Дорст, микробиолог и критичар вакцине из Јужног Велса, каже да ће овај напредак неминовно привући произвођаче вакцина. „Да би повећали потенцијал својих вакцина, биотехнолошке компаније и њихови истраживачи су брзо изместили најплаћеније иницијативе у нанотехнологију“, каже он. Ако се микроорганизми у вакцинама могу подстаћи да циљају или нападну одређене ћелије, онда они могу остварити свој циљ – увећани учинак конвенционалних вакцина. У зависности на којој сте страни у расправи о вакцинама, било да сте за њих или сте против, припре за наноботове у вакцинама експоненцијално могу унапредити њихову ефикасност, било тако што ће драматично унапредити имунолошки систем, или га уништити, у зависности од дизајна“, додао је он.
Дорст тврди да данашња нанобот технологија, исто тако лако као за унапређење људског здравља, може да се употреби и као напредно биолошко оружје. „На сваки страх због смртоносних болести што га биотехнолошка пропаганда увећава, као и глас да их вакцине могу спречити, ту је још једна лаж да постепено увери масе да су вакцине безопасне.“
Дорст се брине да ће вакцине једног дана „чинити оно за шта су увек и биле намењене…служити за контролу људске популације“.
Морамо бити на опрезу и резервисани према плановима за масовно аеровакцинисање без информисаног пристанка. Атмосферско распрскивање зарад векторске контроле није само аплицирање пестицида, већ служи за аеровакцинисање дивљих животиња и људи, као што је и речено у америчким законима и прописима. Постоји стварна опасност од ширења болести из ваздуха преко аеро – вирусних ДНК вакцина. Опасност свакако превазилази било какву корист, а само јавност може да заустави ово намерно и неодговорно тровање популације.
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп