LAMA RABI ALARDI DINI ENDAVUR ESA KUNIS ALIM

Pariz, utorak, 3. avgust 1971. godine. Tog dana, negde oko osam sati ujutro, većina Francuza je sedela pored radio i televizijskih aparata, pomno prateći direktan prenos aluniranja američkog kosmičkog broda "Apollo 15" koji se lagano i bezbedno spuštao na jednolično mesečevo tlo. Zahvaljujući dobroj organizaciji i saradnji sa NASA-om, Francuska radiotelevizija je, posredstvom američke baze u Hjustonu, održavala direktan kontakt sa radioodašiljačima svemirskog broda koji su prenosili poruke američkih astronauta. U pariskom studiju sedela su dvojica iskusnih novinara, jedan specijalista za astronautiku, a drugi prevodilac, koji su komentarisali poruke astronauta Vordena i stručnjaka iz Kontrole u bazi Hjuston. Tog dana francuski gledaoci su bili svedoci jednog neobičnog događaja.

Razgovor je u početku bio nezanimljiv i svodio se, uglavnom, na razmenu stručnih podataka.

Apollo 15: "Sve funkcioniše dobro. Spuštanje se odvija po planu..."

Kontrola: "Obratite pažnju na instrumente..."

Poruka stručnjaka za kontrolu leta iz Hjustona bila je tog momenta prekinuta. Zavladala je mukla tišina, zatim su se čuli neki neobični šumovi, a onda je do slušalaca Francuske radiotelevizije dopro glas astronauta Vordena.

Apollo 15: "Za nekoliko trenutaka... Ali šta se to dešava?!... Kakve su to smetnje?..."

Da, zaista se radilo o neobičnim smetnjama koje su iznenada iskrsle u kontaktu između Apolla 15 i baze u Hjustonu. Ono što je najviše zbunjivalo bila je činjenica da smetnje nisu bile izazvane uređajima na brodu, a ni u američkoj Kontroli leta. Samo nekoliko trenutaka je potrajala mukla tišina, zatim su se javili neobični piskutavi šumovi nalik na šumove koje slušamo kada biramo stanicu na radioaparatu, a onda su i oni utihnuli i javio se otegnut muški glas: "Lama rabi alardi dini endavur esa kunis alim!" 












Specijalista za astronautiku francuske radiotelevizije upitao je prevodioca šta znači izgovorena rečenica, ali prevodilac nije razumeo nijednu reč. Tog trenutka je ponovo uspostavljena veza između Apolla 15 i Kontrole leta u Hjustonu. Prvi se javio Vorden.

Apollo 15: "Ponovite još jednom. Ništa vas nisam razumeo..."

Kontrola: "Dobro, dobro...Da nastavimo sa programom aluniranja..."

Nekoliko trenutaka kasnije vasionska baza u Hjustonu isključila je francusku radioteleviziju iz direktnog prenosa spuštanja Apolla 15 na Mesec. Takođe su i svi telefoni bili isključeni, pa je to još više zapalilo radoznale Francuze. Desetine novinara pohrlilo je ka studiju, tražeći objašnjenje za prekid direktnog prenosa.

"Prekid se dogodio zbog nekog kvara na vezama između Hjustona i Pariza", odgovarali su tehničari koji su bili zaduženi za realizaciju programa. "Naši ljudi ulažu napore kako bi ponovo uspostavili kontakt!..."

Novinari nisu bili zadovoljni ovim odgovorom. Tražili su da razgovaraju sa specijalistom za astronautiku i prevodiocem, koji su iz studija komentarisali razgovor izmađu Apolla 15 i Hjustona.

"Nisu više u studiju", stigao je odgovor.

"Gde su otišli?"

"Nije nam poznato."

"A možemo li da preslušamo traku na kojoj je snimljen razgovor između Vordena i Hjustona?"

"Ne. Ne znamo gde je magnetofonska traka."

"Kako je glasila rečenica koju prevodilac nije uspeo da prevede?"

"Nemamo pojma o toj rečenici."

Time je razgovor u studiju francuske radiotelevizije bio završen. Ali razgnevljeni i nezadovoljni novinari nastavili su da tragaju za dvojicom komentatora. I tek predveče su ih našli. Tražili su od njih da im objasne prekid na vezama i misterioznu rečenicu. Međutim ni jedan ni drugi se nisu sećali da je izgovorena neka takva rečenica. Ponašali su se kao da su oboleli od teške amnezije. Više nije bilo sumnje. Neko je režirao "zaveru ćutanja". Ali ko? Moćnici NASA-e? Ali zašto?

Verovatno najveće iznenađenje za one koji su naredili "zaveru ćutanja" dogodilo se sutradan. Pariski novinar i izdavač Alen Aješ objavio je u svom listu "Mejer" tekst pod naslovom: EMISIJA NEPOZNATOG POREKLA! Aješ je, naime, bio jedini Francuz koji je kratkotrajni radiotelevizijski direktni prenos sa Meseca snimio na vlastitu magnetofonsku traku. Svoj senzacionalni "ulov" Aješ je iskoristio s pravom namerom. Čitavu prvu stranu "Mejera" posvetio je ovom događaju. On je u svom tekstu objavio niz novih detalja koji su bacali pravo svetlo na događaj na Mesecu. Naime, prema Alenu, posada Apolla 15 doživela je još nekoliko šokova za vreme spuštanja na Mesec. U 11 i 15h Vorden je začuo neki zvuk nalik na fijuk vetra koji se uskoro pretvorio u dugotrajni jednolični zvižduk. Kada se prodorni zvižduk utišao, misija na Mesecu se nastavila najpre šaptanjem slogova sporom modulacijom izgovorenih reči na nekom potpuno nepoznatom jeziku, da bi se, na kraju, pretvorila u jednu jasnu artikulisanu i više puta ponovljenu rečenicu, u toku koje je nepoznati glas varirao od veoma niskog do veoma visokog tona, sa tipičnim deklamatorskim skandiranjem. Posle tog događaja ponovo je uspostavljen kontakt između Vordena i Hjustona, ali je dijalog uskoro nastavljen na tajnoj talasnoj dužini. Zašto??? Zar je tajanstvena poruka toliko uzbudila vasionske stručnjake iz Hjustona? Ili su možda očekivali nastavak radio emisije nepoznatog porekla? Šta još, konačno, skrivaju magnetofonske trake NASA-e koje se i danas čuvaju u nekom sefu? Odgovori na ova pitanja verovatno se smatraju najstrožom tajnom.

Mnogi lingvisti u svetu su pokušali da uđu u trag tajanstvene rečenice koju su svi mogli da čuju. Razložimo je na reči. Glas sa Meseca prvo je izgovorio reč "lama". Šta ona znači? U govornim jezicima naše planete gotovo se i ne pominje. Međutim, istoričari jezika tvrde da je u Jevanđelju po Mateju zabeleženo da je Isus Hrist na krstu izgovorio upravo ovu reč u sklopu rečenice "Eli, eli, lama azavtani", što u prevodu znači: "Bože moj, Bože moj zašto si me ostavio?!" Drugi lingvisti smatraju da se "lama" jedino može prevesti kao "srdit, ljutit, strog...", što u stvari na starohebrejskom jeziku reč "lama" i znači. I reč "rabi" ima svoje mesto u starohebrejskom jeziku, a znači "gospodar, učitelj, majstor..." Prve dve reči, otuda se najčešće prevode kao "ljutit gospodar" ili "strog učitelj". Tragajući za značenjem ostalih reči, francuski istraživači su uspeli da prevedu i reč "dini" kao "zakon, saznanje...", a reči "endavur" dali su značenje "rada" ili "sile". Međutim, ostale reči, po njihovom mišljenju, ne mogu se prevesti i nemaju sličnosti u bilo kom od nama poznatih jezika.

Naravno, u celom ovom događaju ostaje daleko najvažnija zagonetka: ko je ove reči izgovorio?